Hrana kao lijek
Holesterol
Holesterol sam po sebi nije štetan, već način na koji se holesterol prenosi i njegova količina mogu da izazazovu štetne posljedice.Koja je razlika između dobrog i lošeg holesterola?
Holesterol je u masnoća u krvi i proizvod je ljudskog ili zivotinjskog organizma. Po strukturi liči na meki vosak. Bez holesterola, tijelo ne moze da funkcionise, holesterol je nezamjenjljiva je hemijska supstanca za izgradnju membrana ćelija organizma i proizvodnju hormona. Masnoće i trigliceridi se uobičajeno nazivaju lipidi.LDL- Loši holesterol
Organizam treba normalnu količinu i ove vrste holesterola, međutim, viši nivo LDL-a izaziva gomilanje masnoće u unutrašnjosti kapilara i arterija, i potencijalno izazvati arteriosklerozu. Ako dođe do blokade jedne arterije dolazi do srcanog udara,a ako je cirkulacija krvi prema mozgu blokirana, dolazi do moždanog udara.
HDL – Dobri holesterol
Zašto ovaj holesterol uobičajeno nazivamo dobrim? HDL se veže za loši holesterol i odvaja ga od zidova kapilara i arterija te tako sprečava taloženje masnoca na krvnim sudovima. Time se smanjuju šanse za srčani i moždani udar, a višak ovog holesterola se smatra povoljnim za zdravlje.
Kako holesterol unosimo u organizam?
Uticaj prehrane na nivo holesterola?
Holesterol se u organiazm unosi dvojako: tako da ga stvara sam organizam, ili se unosi preko hrane (endogeno (iznutra) i egzogeno (izvana). Većina ćelija raspolaže mogućnošću i sintetiše holesterol, a drugi njegov izvor je hrana kojom se unosi. Ustanovljeno je da oko 2/3 holesterola nastaje sintezom u organizmu (kod odrasle osobe oko 800-900 mg na dan), a svega 1/3 se unosi hranom.S obzirom na sposobnost organizma da ga stvara u velikim količinama, dovoljno je da se hranom unese oko 150-300 mg na dan.
Više o samoj reumi saznaj na sajtu Živjeti sa reumom
